|
МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ
Међународним уговорима о социјалном осигурању, односно социјалној сигурности, као тзв. инструментима координације, омогућава се усклађена примена националних законодавстава држава уговорница у области социјалног осигурања, а тиме се:
- гарантује једнак третман држављана, односно осигураника обе државе уговорнице у оквиру националног законодавства,
- утврђује применљиво законодавство (правила на основу којих се, у сваком конкретном случају, може тачно утврдити да ли се примењује законодавство једне или друге државе уговорнице),
- обезбеђује очување стечених права и
- гарантује исплата (трансфер) давања у случају промене пребивалишта у другу државу уговорницу.
Међународни уговори о социјалном осигурању могу бити потпуни и обухватати целокупну област социјалног осигурања (пензијско и инвалидско осигурање, здравствено осигурање, здравствена заштита и материнство, осигурање за случај повреде на раду и професионалне болести, осигурање за случај незапослености и додатак за децу), односно непотпуни и обухватати само неку од грана социјалног осигурања.
Први међународни уговор у области социјалног осигурања закључен је 1827. године између Великог Војводства Парме и Француске.
|
Пратите нас